Лист за избегла, прогнана и расељена лица

Широм свијета САЊА КНИН

25 коментари
Широм свијета САЊА КНИН

Успјешни спорски физиотерапеут Миљан Амановић (33) рођен је у Книну, гђе је до 1993, послије Основне школе „Народни хероји“ (потом „Српски јунаци“ завршио два разреда медицинског усмјерења у Средњошколском центру. Тада, у најтежој ратној години, првог љетњег дана Книн је први пут бомбардован, из то из правца Миљеваца од којих је његов Врбник, мјесто над самим градом, удаљен тек десетак километара ваздушне линије. Живот и у тадашњој Крајини и у Србији  обиљежила је, уз наговјешавани ратни пораз, још и неимаштина праћена највишом стопом инфлације икад, па је отац „пресјекао“ мучно стање  донијевши одлуку – од јесени Миљан ће  да настави школовање у Средњој физиотерапеутској школи у Београду. Сређено је све око преласка и стипендије книнског Медицинског центра.  Миљан то није здушно прихватао – та гђе ће да напуста школске другаре, Врбник и родни Книн, обале Крке, потребан је им је макар још двије године док не заврши школу, па онда се може и у више школе и, привремено, у велики град.

Баш када се, у једно предвечерје крајем љета, аутобус зауставио на полицијском пункту на Грабу изнад Стрмице зарад контроле коју врше полицијци тадашње Републике Српске Крајине и Републике Српске, на Книн су падале гранате па он и његов другар који се упутио истим наумом, замало нису донијели одлуку да се, без обзира на све околности, врате натраг. Миљан каже да се осјећао као да је бјегунац и да га је то још дуго држало.

Миљан Амановић са породицом

У љето 1995, у којем је завршио средњу школу, у Београд и ширу околину стигла је избјегличка колона из сјеверне Далмације, Лике, с Баније и Кордуна. У „Олуји“ су из Врбника и Книна истјерани и његови родитељи. Избјеглиштво су започели у Панчеву,гђе су провели наредне 4 године  у кући саграђеној „од блата“,а спавао је, вели, на поду, постељина су била само три стара, перјана, јастука. Мајка Рада је радила при Југословенском црвеном крсту: отац  Зарко приватно ,али су  морали и да надниче, у туђим њивама.

Миљан је уписао и потом завршио Вишу медицинску школу. Први посао као физиотерапеут добио је у Кошаркашком клубу Црвена звезда. Име Звезда, импонавало је навијачу тог клуба – по чему је, такође, типични Книњанин.

-Мислио сам да ми је припало да будем физиотерапеут фудбаларима,с обзиром да ми је разговор за посао заказан на Маракани,па  отуд и мало разочарење да нећу радити с њима, већ са Звездиним кошаркашима. Али, већ првог дана упознао сам се са нашим земљаком Владимиром Радмановићем, који ме је из прве увјерио да сам у добром друштву. Био сам његов и физиотерапеут Николе Јестратијевића, с којим сам сада у кумовским односима. Са  Владом и касније Николом, као и Ребрачом и Чабаркапом, провео сам двије полусезоне у Америци. Био сам  и у вријеме Николине велике повреде прије утакмице НБА лиге за екипу ЛА Клиперси. С њим сам био и једну полусезону у АЕК-у – резимира тај интензивни радни период Миљан Амановић, истичући да је радио „до изнемоглости“. То му је омогућило да се он и његови родитењи окуће на периферији Београда, у насељу гђе су им у уружењу још двадесетак избјегличких породица из Книна.

Носталгија за Београдом, који му је, како стално истиче, силом прилика замијенио Книн, као и жеља да је са породицом и да се требају скућити, довела га је на радно мјесто у Велнес центар на Врачару! Двије године је радио и у Тениском клубу „Гемакс“, о чијем власнику Ђорђу Антељу говори најбиранијим ријечима.

Миљан Амановић, физитерапеут најбољег српског тенисера Новака Ђоковића

Новака Ђоковића који  тада није имао ни 15 година упознао је преко Ненада Зимоњића – тада истакнутог играча „Гемаксовог“ тима, али и корисника услуга тог велнес центра. Зимоњић га је препоручио породици Ђоковић, сарадња са Новаком почела је 2007, послије завршетка Ју-Ес Опена.

-Не могу да казем да је било  пробног периода; једноставно; поцео сам  да радим  са циљем да помогнем  Нолету ,баш у вријеме када је имао велике проблеме са боловима у леђима. Од тада до данас сам дио његове тениске екипе. Много пута смо били и у истој хотелској соби, увијек смо у истом хотелу. Пропутовали смо 20 градова,  гђе су Новака  довели највећи тениски турнири. Сарађујемо без било каквог писаног уговора, и без иједног проблема. Дијели нас једино десет година, колико сам старији од њега, а у свему осталом смо као рођена браћа, ма као близанци. Новак зна када сам потиштен, зна када су рођендани у мојој породици. Мојој кући сврати у посјету кад год има и најмање времена, посебно откад ми се родила кћерка Мила. Новак ће, ускоро, Мили бити и кум – каже за „Крајишке новости“ Миљан Амановић.

Д. Перић, М. Совиљ

Ћелаве фризуре

Почетком децембра ове године Новак и Миљан, а нису к томе ни једини, личе и фризуром. Најбољи српски тенисери и сви други заслужни за највећи успјех у том спорту досад, постали су ћелавци. Српски тенисери су шишање на нулу обећали уколико се државни тим попне на врх свијета, па је тај модни детаљ резултат освајања Дејвис куп тениске титуле за Србију. И у овом случају прорадила је  Миљанова интуиција. Он је, како каже, постао ћелавац два дана прије осталих, па им је „трасирао“ и модни стил, али и донио срећу. Брицо који је ушао у српску и свјетску тениску хронику имао је с њим још и мање посла него с осталим из екипе Ђоковић, Троицки, Зимоњић, Типсаревић, Обрадовић, Пилић…

Сви градови су исти, сем Книна, Београда и Мелбурна

Само са Новаком Ђоковићем физитерапеут Миљан Амановић је био у најмање 20 градова свијета. Набраја их као из топа, али и уз помоћ супруге Сузане, која му је правила друштво у једном броју метропола.

Сви градови су мање-више исти, вели Миљан. Али он и супруга слажу се да је најбоље у Београду (Миљан опет шверцује Книн али онај некадашњи). Каже да Београду, што се тиче младе породице Амановић,  само  Мадрид, Рим и, Богами, понајвише Мелбурн „дувају за вратом“.

-Да није тако далеко, за Мелбурн бих био још заинтересованији, каже Миљан.

Планови – приватна клиника

Миљан Амановић је своју супругу упознао у Шпанији гђе је била на специјалистичким студијама језика, послије дипломирања језика те земље на љубљанском универзитету.   Она и кћерка сада живе у Београду, гђе Миљан у кућу коју гради већ шест година, најчешће долази у паузама свјетских турнира и најдуже остаје кад заврши сезона и још не почну зимске припреме.

Амановић,  који саговорнике плијени озбиљношћу, за коју његови кнински професори тврде да је поред физичке снаге посједовао и у ђечаштву и младости, трасирао је и будући радни и животнои ангажман. Када му, наиме, досади путовање у неколико градова широм свијета у такмичарским сезонама, планира да отвори приватну ординацију за спортску медицине!!!

Оставите коментар