Лист за избегла, прогнана и расељена лица

Архитекта Бранко Петричић, 100 година од рођења

0 коментара
Архитекта Бранко Петричић, 100 година од рођења

ПЛАШКИ – АТЕЉЕ ЛЕ КОРБИЗИЈЕА –  НОВИ БЕОГРАД

Архитекта Бранко Петричић, рођен  1911. у Плашком, Лика,  остао је упамћен као један од аутора првог Генералног урбанистичког плана Новог  Београда  и  аутор  неколико архитектонских пројеката,  међу којима и зграде Дома синдиката у Београду. План Новог Београда настао је 1957, управо у вријеме када је Петричић био директор Урбанистичког завода Београда (1955-1958). До тада је главни град Србије и Југославије имао детаљне урбанистичке планове за Трг Републике, Теразије, данашњи Трг Николе Пашића – тада Маркса и Енгелса, као и за Савску падину.

Нови Београд, као потпуно нови град у граду, почео је да се интензивно гради одмах послије завршетка Другог свјетског рата, али су радови застали крајем четрдесетих година прошлог вијећа у вријеме сукоба с Информбироом.

На основу плана којем је Петричић био један од главних аутора, почетком шездесетих година грађене су саобраћајнице и новобеоградски  блокови 1 и 2 – тада планирани као микронасеља са више од 3.500 станова.

Медији су у то вријеме писали о тим блоковима као о „експерименталном рејону“, јер је то био и почетак изградње великог стамбеног насеља. Насеље око новобеоградске „Фонтане“  рађено је по принципима модерних урбанистичких покрета у свијету, о којима је Петричић, послије дипломирања на Архитектонском факултету Универзитета у Београду (1935) учио и у атељеу свјетски признатог ауторитета Ле Корбизијеа (право име Шарл-Едуар Жанре Гри), радећи на урбанистичком плану једног дијела Париза.

Када се вратио у Краљевину Југославију, непосредно пред избијање рата урадио је  архитектонско рјешење посланства (амбасаде) у Софији, а по неким подацима и породичну кућу чувене глумице Жанке Стокић (о томе се ћутало јер је Стокићева послије рата осуђена за „колаборацију“ са непријатељима).

Изградња Новог Београда

Упоредо са  ГУП Новог Београда, заједно са Игњатом Поповићем, пројектовао  је и велелепну  зграду  Дома  синдиката на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса,  како наводе теоретичати архитектуре,  у соцреалистичком маниру.

Та зграда је и данас, пет и по децнија послије изградње једин у Београду  у којој су уграђене концертне оргуље, изузев римокатоличких  цркава .  Иако је изгубила значај култног мјеста – за одржавања партијских и самоуправљачких конгреса и највећих концерата,  изузетно је важна београдска адреса.

Петричићеви нешто ранији пројекти су административна зграда у Улици кнеза Милоша (данашње Министарство финасија, раније Статистички завод Југославије) и стамбени блок у Васиној улици. Његов пројекат је и садашњи Клиничко болнички центар Бежанијска коса, који је грађен за Шумарски факултет, као и зграде „Југоелектра“ (строги центар града) и „Хидропрoјекта“  (на Врачару).

До пензионисања је био професор Шумарског факултета.  Између осталих књига и научних и стручних радова, аутор је двотомног уџбеника о пројектовању паркова.

Два пута, оба у групи аутора, добио је главно градско признање – Октобарску награду Београда.

Објавио је и више карикатура у београдским новинама.

Бранко Петричић је умро 1984. године.

Оставите коментар