Лист за избегла, прогнана и расељена лица

РОМАН „ПРОЉЕЋЕ ИВАНА ГАЛЕБА“ ПИСАН ЧЕТВРТ ВИЈЕКА

0 коментара
РОМАН „ПРОЉЕЋЕ ИВАНА ГАЛЕБА“ ПИСАН ЧЕТВРТ ВИЈЕКА

Сјећање на књижевника Владана Десницу (1905-1967)

Почетком марта навршавиле су се 44 године од смрти књижевника Владана Деснице (Задар, 17. септембар 1905 – Загреб, 4. марта 1967).

Десница је рођен у угледној српској, обровачкој, породици, која се ту доселила из Ликe. Отац Урош био је доктор права и публициста, а мајка Фани, дјевојачки Луковић, Хрватица из фамилије чувених помораца из Прчња у Боки Которској. Владан је по линији своје бабе са очеве стране потомак равнокотарских сердара Јанковића и Митровића, опјеваних у српској народној пјесми (посебно је опјеван Стојан Јанковић). Владанов дјед Владимир, тадашњи обровачки политички првак, оженио са Олгом Јанковић, кћерком грофа Илије Деде-Јанковића, посљедњег мушког потомка Стојанове лозе. И старија  Илијина кћерка Јелисавета удала се за Обровчанина (Владана Симића, српског заступника у Далматинском сабору, у вријеме њихове женидбе, начелник општине).  Владимирови и Олгини синови били су Урош, Владанов отац, и Бошко, стриц, иначе познати историчар (двотомна књига о котарским ускоцима, сабрана дјела изашла су му прије неколико година). Имовину грофа Илије Деде-Јанковића су наслиједиле Деснице. Припали су им, између осталог, огромно имање и дворац (Кула Јанковић Стојана)  у Исламу Грчком.

Владан Десница је гимназију матурирао 1924. у Шибенику. Ниже разреде гимназије је похађао у Задру, али је  послије Првог свјетског рата морао да напусти  град који је остао у Италији. Правни факултет је завршио у Загребу, 1930. године. Једно вријеме је студирао и филозофију, паралелно у Загребу и Паризу. Послије положеног судијског испита радио је као адвокат, а до почетка Другог свјетског рата и у државној  служби – био је правобранилац у Сплиту. Књижевним радом почео је да се бави преводећи са неколико језика, понајвише италијанског. Први роман „Зимско љетовање“ је објавио 1950. године у Загребу. Готово парадоксалан податак је тада имао већ 45 година.

Десница послије Другог свјетског рата није био омиљен новим, социјалистичким властима, али се данас зна и да су га од могућег прогона штитили Душан Бркић (политичар, правник и сликар рођен у Обровцу) и још неколицине дотад високо рангираних Срба у властима Народне Републиике Хрватске. Али, они су баш у вријеме објављивања „Зимског љетовања“ доживјели политички прогон и под оптужбом да су информбировци завршили на Голом отоку. „Зимско љетовање“, је по тврђењу многим књижевних теоретичара, био први роман са тематиком из Другог свјетског рата у социјалистичкој Југославији.

Најпознатији Десничин роман  је „Прољеће Ивана Галеба“ чије прво издање је објављено 1957, такође, у Загребу. Десница је тврдио да је „Прољеће“ писао читавих 25 година, најчешће током љетњих одмора које је проводио у Исламу Грчком. Многи књижевни теоретичари „Прољеће Ивана Галеба“, роман-есеј о судбини умјетника, сматрају једним од најбољих  дјела тог жанра не само на овим просторима. Владан Десница је и аутор збирки новела „Олупине на сунцу“ и „Прољеће у Бадровцу“, збирке поезије „Слијепац на жалу“, као и сценарија за неколико филмова. Његова Сабрана дјела први пут су објављена 1975. године, у издању Издавачке дјелатности Српског културног друштва „Просвјета“ Загреб, а приредио их је др Станко Кораћ.

Два Ислама и Кашић без становништва

Владан Десница је у „Зимском љетовању“ дао потресну панораму разрушеног и напуштеног Задра, а тиме као да је антиципирао шта ће се десити са оближњим Исламом Грчким. У том мјесту близу Задра књижевник је сахрањен –  у породичној црквици Светог Ђурђа  поред двора Јанковић Стојана. Двор и цркву у којој је сахрањен девастирале су хрватске снаге током операције Масленица, јануара 1993, иако Хрватска сматра да је Десница њен писац и да је писао хрватским  језиком. Обнављање Куле је почело деценију касније. Група професора Филозофског факултета у Загребу које предводи историчар Драго Роксандић, СКД „Просвјета“ и Владанова дјеца Урош, Наташа, Олга и Јелена,  настоје да, обновом Јанковића двора, у оквиру пројекта „Мостови“ у исто вријеем врате и живот у скоро потпуно напуштене Ислам Грчки и Ислам Латински, као и сусједни Кашић. Сроско село Кашић је највише страдало у операцији хрватске војске и полиције „Масленица“.

Два броја Десничиног „Магазина“

Владан Десница је у Сплиту 1934. године покренуо годишњак „Магазин сјеверне Далмације“, настојећи да тиме обнови традицију чувеног „Србско-далматинског магазина“ браће Божидара и Герасима Петрановића. Владан је тај алманах и уређивао. Иизашла су, међутим, само два броја. Из Десничиног „Магазина“ највише је запамћена његова студија о Доситеју Обрадовићу.

Историчар умјетности др Бранко Чоловић, из Книна, обновио је „Србско-далматински магазин“ 2006. године, и то под старим именом. Издавач је Вијеће српске националне мањине у Сплиту, а до краја 2010. године изашло је пет бројева.

 

 

Оставите коментар