Лист за избегла, прогнана и расељена лица

ПОДРШКА ОДРЖИВОМ ПОВРАТКУ ИЗ СРПСКЕ ЖИТНИЦЕ

0 коментара
ПОДРШКА ОДРЖИВОМ ПОВРАТКУ ИЗ СРПСКЕ ЖИТНИЦЕ

Влада Војводине поклонила пољопривредну механизацију повратницима у Хрватској и БиХ
Покрајински Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељенимр лицима, уручио је пољопривредну механизацију повратничким задругама у Хрватској и Босни и Херцеговини. Укупно 16 задруга и пољопривредних удружења која су формирали повратници добило је седам трактора и више од 30 прикључака, па ће већ овог пролећа десетине хектара земље у власништву Срба поново бити узорано и засејано, што ће колико-толико поправити незавидан економски положај повратничких породица.

Средства за набавку механизације у укупном износу од 20 милиона динара издвојена су из буџета Аутономне Покрајине Војводине, одлуком Покрајинске владе.

- „Стратегија“ Владе Војводине за решавање избегличког питања у Покрајини заснива се на једнакоправности повратка и интеграције. Прецизније, Влада Војводине сматра да једнако право на помоћ имају избегличке породице које желе да се трајно настане у Војводини, као и они који желе да се врате у завичај. Запослење једно је од највећих препрека повратку, јер повратнике у њиховом завичају не чекају ни њихова некадашња радна места, ни било какав други посао. Пољопривреда је, некима, једина могућност да обезбеде приход и осигурају економски опстанак. Стога је наш Фонд је припремио програм помоћи пољопривредним задругама које формирају повратници, не би ли процес повратка учинио одрживим“, каже в. д. директора Фонда Радомир Кукобат.

Радост и захвалност

Пољопривредну механизацију добило је по осам задруга у Хрватској и БиХ, с подручја Петриње, Книна, Бенковца, Гламоча, Дрвара, Петровца, Босанске Крупе и Горажда. Све ове задруге пријавиле су се на јавни позив за доделу помоћи који је својевремено упутио Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима. Њима су испоручени трактори и прикључци без којих не могу обрађивати земљу која је у неким подручјима досад била запуштена и закоровљена. Крајишнику је најтеже кад види коров на прадедовској земљи, па је додела механизације помоћу којег ће немили крајолик бити промењен била и разлог више за задовољство.

„Доста плодне земље на Банији је зарасло у шибље и коров. За тај посао су нам неопходни шумски трактор – малчер – и подривач, што смо, ево, добили од Фонда и што нас је обрадовало као да смо добили семицу на лото-у или бинго. Неизмерно смо захвални и Влади Војводине и њеном Фонду на томе што нас нису заборавили и што су нам помогли на најбољи могући начин“, прича Драган Милић из задруге „Еко развој“ из Петриње,

Весеље у Горажду

Конвој с механизацијом свечано је дочекан и у Дрвару, у седишту организације Избеглички сервис за повратак (Refugee Return Service – RRS), која је извршни партнер Фонду у реализације овог програма. Гламочани, Петровчани и Крупљани нису могли да чекају да им механизација буде испоручена „на руке“ већ су похитали у Дрвар, чим су чули да су трактори стигли у складиште РРС-а, а мало је фалило и да Светко Малетић из задруге „Воћар – Дрина“ запуца пут Дрвара чак из Горажда, али су их од тога одвратили људи из Фонда.

„Сви су нас заборавили, осим, ево, наше браће из Војводине и зато смо им посебно захвални. Цијело мјесто је славило. Хвала Влади Војводине“, прича Светко.

Р. К.

Биће више гламочког кромпира

Задруге су добиле механизацију која је неопходна за ону врсту пољопривредне производње којом се оне и баве. Треба ли рећи да су, зато, Гламочанима додељене машине за производљу чувеног гламочког кромпира.

„Имамо доста земље погодне за узгој кромпира, али нисмо имали машине. Сад смо добили сејачицу, вадилицу, расипач ђубрива и све остало што нам је требало за производњу, па свима који цене надалеко чувени гламочки кромпир могу обећати да ће га већ од ове године бити још више. Потрудићемо се и да квалитет буде бољи“, поручује Мирко Стојисављевић, из задруге „Отик“, из села Ковачевци код Гламоча.

Помоћ Владе Републике Српске

Испоруку пољопривредне механизације за повратничке задруге пратиле су бројне административне препреке, а највише муке задавали су захтеви власти у Хрватској и БиХ да се на механизацију плати порез и царине, као да је реч о класичном комерцијалном послу а не донацији. Фонд је утрошио огромну енергију покушавајући да донацију ослободи увозних и пореских намета, за шта постоји законски основ, али су власти у двема суседним државама, исто тако, учиниле све што су могле како би наплатиле своје даџбине. Проблем у БиХ је решен тако што је Влада Републике Српске обезбедила потребна средства, док су у Хрватској саме задруге платиле ПДВ, пошто ће тиме добити право и на поврат средствава.

 

Оставите коментар