Лист за избегла, прогнана и расељена лица

ЗАМКЕ ПОПИСА

0 коментара
ЗАМКЕ ПОПИСА

У априлу попис становништва у региону, важно је не бјежати од идентитета

Лијепо изгледа кад држава зове прогнане и избјегле да се одазову на предстојећи попис становништва и у Србији и у Хрватској, како би се коначно утврдило колико их је остало у том статусу, колико је повратника, а колико се интегрисало у нову средину, али кад крене нека таква кампања, увијек има извјесна доза опреза.

Траје тај опрез одавно код избјеглих Срба, довољно се сјетити времена послије „Олује“, када је по сваког ко се пријавио Црвеном крсту Србије као избјеглица, у року од неколико сати стизала полиција на адресу коју је дао, трпала у „марице“, потом у аутобусе и водила Аркану у Источну Славонију, а одатле, ко је имао мање среће, у Републику Српску. И за све патње и муке које су прошли, а неки и изгубили главу, нико није одговарао, држава послије опрала руке и правила се мутава. И нова власт, од 2000. године наовамо, такође је то гурнула под тепих, сва питања ко је то наредио остала су без одговора.

На попис зову и избјегличка удружења и коалиције (колико их ли је тачно, стварних или фиктивних, сам Бог зна), објашњавајући коју корист то доноси, али нико да укаже и на евентуалне лоше посљедице, па и штету, од тога, коју ће имати они са двојним документима, који се воде и као повратници, а у Србији или су још у статусу избјеглице, или имају личну карту, држављанство, посао…

Ради се, наиме, о томе да су многи људи стекли статус повратника у Хрватској, обновљене су им куће, примају „скрб“ (мизерну, али ипак неку), а у Србији се воде као избјеглице, или, пак, као њени пуноправни грађани.

С обзиром на све бољу сарадњу полиција две државе (министри Дачић и Карамарко срећу се више него често), а у попису ће се од грађана узимати многи подаци, укључујући и мјесто рођења и ЈМБГ, они који се „попишу“ и у Хрватској и у Србији могли би имати проблема, јер практично крше закон који не дозвољава два пребивалишта. Двојно држављанство може, али двије личне карте не могу, категорични су прописи и у Србији и у Хрватској.

И сад, кад, евентуално, полиције одлуче да размјене базе података послије пописа, компјутер лако идентификује те људе, и они се нађу на удару.

У вријеме економске кризе, кад су у Хрватској демонстрације, а у Србији буџетски дефицит прети да пређе проценат договорен са Међународним монетарним фондом, што води једној врсти банкрота државе, цех могу да плате управо Крајишници, да државе на њима „уштеде“.

Договоре се рецимо власти двије државе да упореде податке, како Хрватска не би плаћала „скрб“ наводним повратницима, онима који су се пријавили да живе тамо, а уствари у Србији раде и имају држављанство и личну карту, или су у статусу избјеглице. Србија достави податке, они остају без „скрби“, а и да им се ултиматум да се одлуче чију личну карту ће имати. Тежак избор, али то је реална ситуација која може да искрсне.

Или, Србија пожели да уштеди на буџету тако што ће смањити давања за избјеглице. Хрватска им достави податке о повратницима, компјутер их сравни, и готова ствар – само стигне рјешење да се том и том укида статус избјеглице због тога што се вратио у Хрватску и има мјесто боравка на тој и тој адреси. Законски – све покривено, а да ли је морално, кога у политици брига за моралом.

Други проблем, а с којим се „наши“ људи срећу, јесте питање аутомобила, јер и Хрватска и Србија имају прописе према којим грађани не смију возити аутомобиле страних регистрација, осим у случају ако имају доказ да су „гастарбајтери“. Познато је да пуно људи с двојним документима живи у Србији, и иде аутима у Хрватску, чији су формални грађани. Полиције још то не контролишу ригорозно, а ствар се, кад се неки на неком мањем граничном прелазу ухвати за то (у преводу тражи мито да те пусти), причају они који су искусили, рјешава са 10-20 евра у саобраћајној. Боље то, него да ти заплијени ауто. Слично се може десити у Србији, а најгора могућа варијанта је да се размијене подаци о возачима и да обе полиције, кад виде да се матични бројеви поклапају, почну да одузимају возила због очигледно направљених царинских прекршаја.

А попис је идеална прилика да се сви подаци слију на једном мјесту.

Правно гледано, полиција је у праву – ако је неко пуноправан грађанин Србије, без обзира што је некад био избјеглица, онда закон вриједи и за њега – не смије да вози ауто страних регистарских ознака. Може се он оправдавати да се вратио у Хрватску, обична провјера преко „мотороле“ утврдиће право стање ствари, да, рецимо, живи у Бусијама, на одређеној адреси и да је власник куће.

У Хрватској су већ полицајци почели обилазити села и провјеравати фиктивне повратнике, не би чудило да, на њену замолбу, и у Србији почне нека врста контроле.

Наравно, попис има и доста својих добрих страна, да се утврди колико је Срба у Хрватској, а колико је остало у Србији, Републици Српској, Црној Гори, па да се, упоређивањем са пописом из 1991. уврди колико их је емигрирало преко океана.

Постоји, међутим, и ту један технички проблем, који ће тешко бити рјешив – како успјети да, ако неко баш хоће да дође из Србије да се попише, налетјети на пописивача у разбацаним и опустошеним селима. Технологија рада пописивача је таква да се узимају млађи људи, који иду неколико дана на обуку и семинаре,  и онда шаљу по рејонима. Како је таквих у крајишким селима мало, или их негде ни нема, ангажоваће се онда други, са стране, који ће доћи, пописати старце које затекну, и отићи, евентуално остављајући поруку домаћинству у коме нема никог, са назначеним временом кад ће доћи поново. Укратко, неће онај из Србије, који ту дође повремено, стићи нити имати времена да се назначеног дана појави, а таквих је хиљаде.

И онда ће Хрватска једноставно, кад попис заврши, изаћи са званичним подацима, са драстично смањеним бројем Срба. Џаба послије протести избјегличких удружења – бројке су неумољиве.

Давор Лукач

 

 

Попис Срба уз слободно изјашњавање

Одбор Скупштине Србије за односе са Србима изван Србије усвојио је закључак којим даје пуну подршку припадницима српског народа да се слободно изјасне о својој националној и верској припадности, као и матерњем језику којим говоре, приликом предстојећих пописа становништва у државама региона.

Пописи су изузетно значајни за српски народ у суседним државама, јер ће од њихових резултата у многоме зависити његов статус у будућности.

 

Оставите коментар