Лист за избегла, прогнана и расељена лица

УБИЈЕНИ СРБИ РАМПА ЗА ЕВРОПУ

0 коментара
УБИЈЕНИ СРБИ РАМПА ЗА ЕВРОПУ

ХрваТска мора да приведе правди све оне који су 1991. у Сиску ликвидирали 127 Срба

Датум пријема Хрватске у Европску унију биће под знаком питања ако власти ове државе не затворе тзв. „поглавље 23″, које се бави правосуђем и основним људским правима, откривају Вечерње новости. Према подацима међународне организације за заштиту људских права Амнести интернешенел, у Хрватској постоји око 700 предмета ратних злочина које тек треба процесуирати. Док се то не заврши, Хрватска остаје где јесте, децидирани су у Бриселу.

- Власти у Загребу покушале су да тај број смање на 400, тако што су спајали случајеве. Према нашим подацима, тек њих осамдесет је завршило на суду – прича Саво Штрбац, директор „Веритаса“.

Протеклих дана, хрватским трговима промарширале су колоне ратних ветерана који су протестовали због случаја „Пурда“. Позадина ових демонстрација може се пронаћи у страху од даљих хапшења. Један од првих на листи који би требало да угледају лице правде је Ђуро Бродарац, бивши шеф полиције у Сиску.

- Према подацима „Веритаса“, од августа до децембра 1991, у Сиску и околним местима, страдало је 127 грађана, углавном српске националности. Они су одвођени, злостављани и мучени у логорима, као што је бања „Јодно“, бараке омладинских радних акција и барутане – објашњава Штрбац.

Након убистава, српске жртве спаљиване су у великим пећима сисачке железаре, бацане у Саву или остављене у шуми.

- Најодговорнији за злочине су били Јосип Брајковић, председник локалног ХДЗ-а, Иван Бобетко, син генерала Јанка Бобетка и шеф Кризног штаба, Ђуро Бродарац, начелник полиције и Владимир Милинковић, његов помоћник – објашњава Штрбац.

Поред њих, место на оптуженичкој клупи требало би да нађе и данашњи потпредседник Хрватског сабора Владимир Шекс, који је 1991. био шеф Кризног штаба у Осијеку. О злочинима знао је и сам врх државе. У то време председник Фрањо Туђман послао је свог саветника Стјепана Херцега у Сисак. Недуго затим, у августу 1991, почиње прави прогон који ће резултирати са много више жртава. Херцег је о томе обавесгио Туђмана, у извештају од 2. октобра 1991.

- Масовних нестанака Срба највише је било у Вуковару, Осијеку и Сиску. Бранимир Главаш и његова шесторка осуђени су за злочине у Осијеку. Ухапшен је Томислав Мерчеп за злочине на Пакрачкој пољани, у Загребу и у Вуковару. Међутим, правда још чека за злочине у Сиску – закључује Штрбац.

У неким хрватским медијима, каже Штрбац, појављују се информације које се називају „јавном тајном“, како су злочине у Сиску вршили припадници тзв. Ханџар дивизије, под командом Екрема Мандала, коју су чинили Муслимани (њих 80), већином из Лабина у Истри, али и 25 припадника специјалне полиције „Вукови“ која је била у сасгаву сисачке полиције.

Они су одговорни за више десетина убистава. Између осталих, и за смрт 19-годишње Љубице Солар, детета из мешовитог брака. Соларова је страдала само зато што је била вереница тада већ бившег припадника ЈНА.

- После двадесет година, изгубила сам сваку наду да ће злочинци бити осуђени. Не верујем да ће Европа натерати тужилаштво да подигне оптужницу – каже Вјера Солар, Љубичина мајка.

Општинско тужилаштво у Сиску, за 20 година, процесуирало је само убиство Милоша Чалића, за које је Ивица Мирић добио девет година робије.

 

Хрвати имају непријатеља

Једна европска земља жели да успори улазак Хрватске у ЕУ – тврди посланик Њемачких конзервативаца у Европском парламенту Дорис Пак.

- Та земља жели заједнички улазак Хрватске и Србије у Унију, што је немогуће јер Србија није ни почела преговоре о чланству – рекла је она.

Пакова је поручила Хрватима да је паљење заставе Европске уније на протестима у Загребу „сраман чин“.

 

Оставите коментар