Лист за избегла, прогнана и расељена лица

Шеснаест годинa од „Бљеска“

0 коментара
Шеснаест годинa од „Бљеска“

НЕПРОЦЕСУИРАНИ ЗЛОЧИНИ

Првог маја је протекло 16 годинa од почетка хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“ у којој је, тог и идућег дана 2. маја 1995, према подацима Докумантационо-информативног центра „Веритас“,  убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро дjеце. За само 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно сектор Запад под заштитом снага Уједињених нација (УНПА зона), протјерано је најмање 15.000 Срба.
Хрватски хелсиншки одбор у извјештају из 2003. навео је да су у „Бљеску“ „ убијена 83 цивила – 30 у нападима на избјегличке колоне у шуми Прашник, а 53 у својим кућама“.  Према подацима организације за људска права „Хјуман Рајтс Воч“, након „Бљеска“ ухапшено је 1.500 Срба, од којих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.
Највећи број Срба избјеглих у „Бљеску“ живи сада у Републици Српској. Они су са моста у Градишки, названог послије „Бљеска“ Мостом спаса, и овог 1. маја бацили цвијеће у ријеку Саву,  а у цркви Покрова пресвете Богородице у том граду служен је помен.
Помен је служен и у цркви светог Марка у Београду, а на Спомен плочу српским жртвама протеклих ратова, у непосредној близини тог храма,  положени су вијенци и цвијеће.  Помен погинулим и несталим Србима Западнославонцима и свим осталим жртвама ратова деведесетих, биће служен и у манасттиру Крушедол, гдје ће 28. маја бити одржан Црквено-народни сабор „Крушедолска звона“, који организују Завичајно друштво Западна Славонија из Инђије и Асоцијација избјегличких удружења Срба из Хрватске и БиХ из Београда.
Напад хрватске војске и полиције на заштићену зону УН сектор „Запад“, почео је 1. маја 1995. у 5.30 сати, а за мање од дан и по, 16.000 припадника хрватских снага заузело је тај дио западне Славоније. Претходно, у неколико војних акција до краја 1991. године, из западне Славоније протјерано је 67.000 Срба.
До пред крај прошле године сахрањено је свега 168 убијених у „Бљеску“, највише под ознаком „непознат“, који до тада нису били ексхумирани и  идентификовани. Од почетка 2011. обављене су на Медицинском факултету у Загребу двија ексхумације. Марта ове године послије идентификације и ексумације, у Градишки је сахрањено и седам убијених из породице Вуковић из села Медари, међу којима и троје дјеце.
Према подацима Документационо-информативног центра „Веритас“ за злочине у „Бљеску“ и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, ниједан хрватски државни и војни руководилац није одговарао. Против  команданта треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца је 2005. година поднијета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно и унапријеђен, у чин генерала.
„Веритас“ је и ове године подсјетио да је хрватско тужилаштво јуна 2006. одбацило кривичну пријаву против војника Томислава Абрамовића. Тадашњи начелник Главног штаба Хрватске војске генерал Петар Стипетић је послије истраге ослобођен оптужби. Због ратних злочина у „Бљеску“ хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против предсједника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро, 1999. године.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је у више наврата, на комемаријацијама жртвама „Олује“ у Градишки да је тај злочин „остао изван рада законодавних органа и у Хрватској и у БиХ“ и да је то неправда која више боли због чињенице да се почииоци злочиина не приводе правди.
На обиљежавању 15-годишњице „Бљеска“, предсједник Хрватске Иво Јосиповић је, 1. маја 2010, рекао да је та војно-полицијска акција, „уз поштовање свих правила међународног права, била коначна прекретница у домовинском рату“. Премијерка Хрватске Јадранка Косор је казала да је домовински рат био „праведан, одбрамбени и ослободилачки, а ‘Бљесак’ блистава акција“.
Свега око 1.500 Срба из западне Славоније, углавном старије особе, вратило се у међувремену у родни крај.
Три мјесеца послије „Бљеска“, у хрватско војно-полицијској акцији „Олуја“, почетком августа 1995. године је, према подацима „Веритаса“, погинуло и нестало 1.922 Срба из Републике Српске Крајине, односно сектора Југ и сјевер УНП зона, од чега су 1.192 били цивили, и протјерано готово све становништво.  Хашки трибунал је 15. априла 2011. пресудио да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват и изрекао првостепену пресуду хрватском генералу Анти Готовини од 24 године затвора, а Младену Маркачу од 18 година. Тај процес и пресуда требало да, најзад, покрене и процесуирање одговорних за „Бљесак“, као и друге злочине над Србима у западној Славонији.

Оставите коментар