Лист за избегла, прогнана и расељена лица

Никола Тесла (10. јул 1856 – 10. јул 2011)

1 коментар
Никола Тесла (10. јул 1856 – 10. јул 2011)

У години када је 155 Теслин рођендан, протиче и 120-годишњица од највећег његовог изума – стационарних таласа

Никола Тесла је рођен 1856. у српској породици у селу Смиљану код Госпића (Војна Крајина). Ни 155 године послије тога нису усаглашени подаци о датуму рођења, а најчешћи су да је то било 10. јула. Отац Милутин био је у вријеме Николиног рођења парох православне цркве светих апостола Петра и Павла у Смиљану. Прото Милутин се бавио и писањем, био је повремени дописник из Лике неколико српских али и других новина. Николина мајка Георгина (Ђука), рођена у чувеној свештеничкој породици Мандић из Грачаца, иако без великог образовања, била је интелигентна, особа вична изради рукотворина.

Никола Тесла је у Смиљану похађао освновну школу од 1862. до 1866, а идуће четири године нижу гимназије у Госпићу и три године вишу гимназију у Раковцу код Карловца. Студирао је Вишу техничку школу у Грацу, али је прекинуо 1879. и кратко вријеме радио у Марибору, као помоћни инжињер.

Студије је завршио 1880. на чуваном Прашком универзитету. Идуће двије године радио је као технички цртач у Управи пошта и телеграфа у Будимпешти, гдје је открио обртно магнетно поље. Касније, док је у склопу европских филијала које су припадале  Едисоновим фирмама радио у Француској, у Стразбуру је направио модел индукционог мотора. У Америку је отишао 1884. и кратко (непуне двије године) радио код Томаса Алве Едисона, када је усавршио лучне лампе и динамо машине. Већ идуће, 1885. године, основао је сопствену компанију и почео да монтира прве моторе и генераторе наизмјеничних полифазних струја. “Теслино друштво за лучно освјетљење“ је 1886. Монтирало прво освјетљење у Њујорку,  а он 1887. године ствара “Теслино електрично друштво“ које му је ставило на располагање лабораторију и радионицу у близини Едисонове лабораторије.Америчком патентном заводу први међу патентима, комутатор за електричне динамо машине, пријавио је маја те године. Прво јавно предавање о својим проналасцима одржао је у Институту електроинжињера 1888, када је показао и своје дотадашње техничке проналаске.

Тесла је задужио читав свијет проналаском наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. Његов је проналазак и поступак за добијање озона… По њему је јединица мјере за магнетну индукцију названа – тесла.

У Европу је путовао 1892. године, када је одржао предавања најпознатијим стручњацима и научниицма у Лондону и Паризу. Обишао је и родни крај на позив болесне мајке која је умрла непосредно пред његов долазак, а послије Госпића био је и у Загребу. Почетком јуна 1892. посјетио је Београд, који га је дочекао уз највише почасти.

Никола Tесла је захваљујући бројним изумима, имао највеће заслуге и у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Та ХЕ је за комерцијалну производњу отворена крајем 1896. године када је електрична енергија стигла до Бафала, а то се сматрало једним од свјетских чуда тога доба.u У лабораторији у Колорадуо Спрингсу, коју је отворио послије пожара у њујоркој лабораторији до којег је дошло 1895, почетком 20. вијека је пронашао стационарне таласе. Те, 1911. године, епохалним проналаском – стационарним таласима је доказао да планета Земља може да буде и проводник.

Тврдио је у то вријеме да добија сигнале с неке друге планете, али су га због тога медији и јавност исмијавали.

Још раније, од 1901. до 1905. године градио је експерименталну станицу са високим антенским торњем на Лонг Ајленду код Њујорка, али пројекат „Свјетски радио систем“, због одустајања неких од финансијера, није успио да заврши.

До краја живота је патентирао више сторина изума у САД, али и другим земљама. Није успио да патентира, али је разрадио идеју о интерпланетарним комуникацијама помоћу ултракратких радио-таласа, о чему је писао још 1921. године

Од почетка тридесетих година 20. вијека се све више повлачио у изолацију. Умро је  јануара 1943, у 86. години, сиромашан и заборављен. До њега су двије године пред смрт  допирали гласови о геноциду над Србима у НДХ, против којег је дигао глас. Било је то вријеме када се у његовом родном крају водио Други свјетски рат, а биографи наводе да је подржавао партизански покрет.

Према подацима његовог нећака, истакнутог југословенског дипломате Саве Косановића, и биљешкама које се наводно чувају у Архиви ФБИ, нађен је мртав 8. јануара у соби хотела у којем је, као самац, живио годинама. И данас постоји сумња да је убијен, а то никада није озбиљно испитивано. Једна Косановићева службеница донијела је 5. јануара у хотел гдје је Тесла живио, храну за голубове о којима је бринуо, а он је поручио собарици да жели да га више не узнимирава било ко. Умро је између 5. и 8. јануара, у данима божићних празника народа којем је припадао. Заоставштину смјештену у више ковчега, у којима су били најважнији папири Николе Тесле, нећак Косановић је поклонио граду Београду. Теслин музеј у Београду отворен је  средином педесетих година.

У склопу личног фонда Николе Тесле у том музеју је, поред оригиналних докумената и његова преписка са родбином и научницима, као и пословна преписка. У музеју су и оригинални Теслини патенти и документација о њима, планови, скице, цртежи. Ту је и урна са посмртним пепелом једног од највећих свјетских научника.

Удружење Срба из Хрватске залаже се да се урна пребаци у порту Храма Светог Саве на оближњем Врачару, гдје би тиме почела и да се ствара алеја најзаслужнијих Срба, али то је остало само на иницијативи, као и каснији захтјев Владе Србије да се датум Теслиног рођења, 10. јули прогласи за Свјетски дан  науке. Влада је 2008. године донијела одлуку о 10. јулу као Дану науке у Србији.

Неки објекти у склопу Теслине родне куће у Смиљану били су уништени у пожару ратних деведесетих година, а око ње је дуго било минско поље. Спомен подручје „Никола Тесла“ је обновљено у склопу обиљежавања вијека и по од његовог рођења, али ни те, 2006. године у родној кући оца расвјете није било струје. У међувремену то је ријешено. Нема, међутим, могућности али ни жеље да се ријеши један други проблем, то што у Смиљану те године било свега  неколико Срба, а сада их уопште нема. На неколико метара од родне куће Николе Тесле, непосредно уз храм светих апостола Петра и Павла се налази гробница више од 500 Срба које су усташе убиле у љето 1941, а надгробна плоча је уништена 1991. године.

 

Оставите коментар