Лист за избегла, прогнана и расељена лица

70 година од погибије свештеномученика Дамјана Граховског

0 коментара
70 година од погибије свештеномученика Дамјана Граховског

Спомен Дамјану Штрпцу у прву субота по Илиндану

Литургијским сабрањем, у суботу, 6. августа, у Босанском Грахову је прослављена  успомена на свештеномученика Дамјана Граховског (1912, Плавно – 1941 Јадовно). Спомен светог свештеномученика Дамјана, према одлуци епископа бихаћко-петровачког Хризостома врши се у прву суботу по Илиндану.

Свету литургију служио је протонамјесник Александар Рељић у присуству вјерника граховске парохије, а на крају литургије освећени су славски колач и славско кољиво.Отац Александар у својој проповједи је рекао: „Свештеномученик Дамјан води поријекло из угледене свештеничке породице Штрбац, из Трнинић Бријега код Дрвара. Његов дјед, такође свештеномученик, био је парох у Трнинић Бријегу. Турци су га 1875. године заједно са његовом породицом сасјекли на комаде да би његовим страдањем застрашили српске устанике на Тромеђи у вријеме босанско-херцеговачког устанка. На сву срећу, устаници су успјели на вријеме однијети његовог најмлађег сина који је био у колијевци, и с њиме побјећи у Далмацију, у Бенковац. Угледна српска породица Рњак из Бенковца прихватила је дјечака, отхранила га и школовала. Кад је дјечак одрастао и ступио у свету тајну брака, преселио се у Плавно надомак Книна. Стварни разлог његовог пресељења био је у томе да буде што ближе свом завичају“.

У Плавну се родио будући свештеномученик Дамјан, коме је отац дао име као успомену на дједа, свештеника Дамјана (старијег).

Дамјан Штрбац рођен је 19. фебруара 1912, а Богословију је завршио у  Цетињу 1932. Двије године послије оженио се Стојном, учитељицом из Мостара, и примио свештенички чин. У чин ђакона рукоположен је 17. а у чин презвитера 18. марта 1934. у Шибенику. Службовао је као парох у Жегару код Обровца и у Босанском Грахову, гдје су га затекли Други свјетски рат и окупација Италије  и новостворене НДХ.

Крајем маја 1941. из Босанског Грахова и околине повукла се италијанска војска. Умјесто њих завладале су усташе, које су средином јуна почеле да хапсе виђеније Србе, међу њима и свештеника Дамјана. Двадесетак дана провео је у затвору Среског суда у Босанском Грахову, а све вријеме усташе су га немилосрдно мучиле. Његова супруга Стојна, коју су сви од миља звали Мајчица, није могла да га посјети. Након мучења и страдања у Босанском Грахову, усташе су га одвеле у своју команду у Книну, а потом у Госпић, у сабирни логор за Јадовно. У логору је носио логорашки број 577. Из сабирног логора је одведен заједно са стотинама мученика у логор смрти Јадовно у Велебиту, пострадао је у најстрашнијим мукама у 40. години живота.

На редовном засједању Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве, 20. маја (7. маја) 2003. године, на приједлог епископа бихаћко-петровачког Хризостома убројан је у Сабор светих свештеномученика Цркве Божије.

(Према информацији Епархије бихаћко-петровачке и са службеног сајта СПЦ)

Оставите коментар