Лист за избегла, прогнана и расељена лица

СЈЕЋАЊЕ НА ГЛИНСКУ ТРАГЕДИЈУ

0 коментара
СЈЕЋАЊЕ НА ГЛИНСКУ ТРАГЕДИЈУ

Изложба о усташком покољу Срба у глинској цркви и прекинутом сјећању на њихову жртву, у Историском музеју Србије у Београду

Изложба „Спомен обиљежје у Глини – незавршен пројект“, коју су поводом 70-годишњице усташког покоља Срба у глинској цркви приредили Удружење Срба из Хрватске у Београду, СКД „Зора Книн-Београд  и Музеј жртава геноцида, отворена је 9. сптембра у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића број 11.

Изложба се одржава до 17. септембра и отворена је сваког дана од 12 до 19 часова.

У покољу у цркви и претходно, другим злочинима, у Глини и Вргин Мосту, у свега неколико љетних дана 1941. године убијено је више хиљада Срба са подручја Баније, Кордуна и Поткозарја.

На изложби је први пут изложен идејни пројект Спомен музеја и Спомен дома у Глини, чија је градња почела осамдестих година прошлог вијека,  али и насилно прекинута у љето 1995.  Године. Представљена су, између осталог, три предлошка за мозаик прдвиђен у том спомен обиљежју, као и фотографије и други документи о злочину усташа над Србима у Глини.

Док посјетилац обилази изложбену поставку на видео биму се емитује списак 1.564 жртве, а тишини се придружује,  јер је и сам нека врста шапата, исповијест Љубана Једнака из документарног филма снимљеног у другој половини деведесетих, непосредно послије Једнаковог доласка у избјеглиштво. Једнак је једини преживјели свједок по монструозности јединственог злочина који су починиле усташе крајем јула и почетком августа 1941. у православној цркви Рођење пресвете Богородице у Глини, у тадашњој НДХ. Љубан је био свједок у поратном судском процесу на суђењу министру унутрашњих послова НДХ Андрији Артуковићу. Љубан Једнак је умро маја 1997. и сахрањен је на Новом бежанијском гробљу, далеко од родне Баније.

Умјетнички пројект Спомен обилежја у Глини никада није завршен, а у Београду је остала тродјелна композиција површине 54 квадратна метра за ентеријер, рад академског сликара мр Драгана Чубрића, стварана као предложак за мозаичке површине Спомен обиљежја у Глини, као и скулптура „Сјећање“, рад вајарке мр Мирјане Јуришић, која се сада налази у Дому Војске Србије у Београду.

Аутори изложбе су виши кустос Музеја жртава геноцида Јован Мирковић, виши кустос Музеја историје Србије Милојко Будимир и академски сликар мр Драган Чубрић.

Будимир је отварању изложбе рекао да је циљ да се том изложбеном поставком подсјети на  страшне злочине, али и на недовршени умјетнички пројект Спомен обиљежја које је у операцији хрватских војних и полицијских снага „Олуја“ 1995. године демолиран. Тада је и уклоњена плоча с пописом српских жртава у покољу у цркви, а нешто касније је  Спомен дом, који су Банијци подигли сопственим прилозима,  преименован у Хрватски дом.

Одмах послије покоља 1941, усташе су порушиле српску православну цркву, подигнуту 1846. године у центру Глине. Посмртни остаци жртава су 1947. пренијети на Српско православно гробље у Глини. На мјесту порушене цркве, социјалистичке  власти су поводом 10-годишњице покоља, 1951. године, подигле заједничку Спомен костурницу свим жртвама тог краја. Народ Баније је сопственим прилозима подигао Спомен дом жртвама фашизма у Глини, гдје је од 1969. била изложена музејска и архивска грађа о срушеној цркви и злочинима почињеним у њој и у том крају.

Почетком осамдесетих година 20. вијека започели су грађевински радови на уређењу Спомен обиљежја које је требало да буде подигнуто 1991, на  50-годишњицу злочина.  На Илиндан, 2. августа, 1995. године, завршен је спољашњи дио Спомен обилежја са спомен плочом, а литургију је тог дана служио  патријарх српски Павле.

Српске организације и удружења која данас дјелују у Глини и прогнани Срби,  петицом траже од власти Хрватске да се врати ранији назив дома и да се обнови спомен плоча с именима жртава.

Приликом отврања изложбе у Београду, петицију је потписало више десетина грађана.

 

Оставите коментар