Лист за избегла, прогнана и расељена лица

Милорад Крстановић (1950-2011)

0 коментара
Милорад Крстановић (1950-2011)

IN MEMORIAM

Пјесник, режисер позоришних игроказа за дјецу и омладину, Милорад Мишо Крстановић, сахрањен је 10. октобра у родном Книну.  Трле – тако су га Книњани звали, афирмисао се у том градићу као театарски прегалац каквих је било мало у читавој тадашњој СФРЈ.

Крстановић је послије завршене Више педагошке школе прво запослење добио у основној школи у Срмици код Книна. Са драмском секцијом те школе припремио је игроказ „Мирис пољског цвијећа“, којим су наступили на регионаланој и републичкој смотри основаца, а касније и на Шибенском дјечјем фестивалу. Потом је, с великим успјехом, водио драмску секцију у централној основној школи „Народни хероји“ Книн, а пуну афирмацију је постигао као водитељ и режисер Дјечје и омладинске сцене Центра за културу Книн. Та драмска група играла је текстове класика – Шекспира, Џемса Џојса, Аугуста Стринберга… Наступали су на драмским смотрама Далмације и Хрватске, углавном у конкуренцији одраслих, затим на фестивалима у Шибенику, једном на београдском Брамсу, гостовали на мостарском Фестивалу младих… Публика је њихов експеримент прихватала, она и глумци су, могло се то уочити, разумијевали те текстове (било је критика у новинама у којима су аутори тврдили супротно, а редитељу Крстановићу и његовом концепту игре приписивали херметичност). Дјечји и омладински аматеризам је, захваљујући Трли, постао један од знакова препознавања Книна. Из његових драмских радионица из осамдесетих, афирмисало се неколико драматура, радио и ТВ водитеља, новинара, ницалала је позоришна публика.

Трле, сходно свом животномо предјељењу је, почетком ратних деведесетих отишао у Београд гдје је неко вријеме сарађивао са дјечјом драмском групом Центра за културу Стари град, а 1992. преселио се у Енглеску гдје су се послије Другог свјетског рата доселили рођаци његових родитеља, из далматинског Косова. Најприје при храму Светог Лазара у Бирмингему, а потом и у неким професионалним установама културе наставио је да ради посао који га је изабрао. Дипломирао је креативно писања на Универзитету Бирмингем, а радио је и као професор енглеског језика и подучао Британце српском језику.

На енглеском је написао више збирки поезије. Прву збирку, у којој је поред пјесама на енглеском било и неколико на српскохравтском, објавио је 2000. године. Посљедњу збирку је штампао 2010.

Послије Мишине смрти помен му је служен у бирмингемској српској православој цркви, након којег су његови посмрти остаци превежени у Книн. Ту, у породичној гробници на Новом гробљу, гдје пољско цвијеће тако интензивно мирише,  сунчаног јесењег дана, 10. Октобра, сахрањен је, у присуству малог броја рођака и неколико пријатеља. На његов посљедњи испраћај стигли су и његови рођаци и пријатељи из Енглеске. Њихова, као и порука Книњана, свих оних који су га знали, била је је да је отишао добри човјек, који, вјероватно никада ни о коме није рекао ружну ријеч.

Д.Перић

Мilorad Krstanovic

Dream Gap

Night streams through the midsummer

and darkens the fenced enclosure.

Not irritated by the lime tree blossom,

they sleep near the pine tree.

Coloured like the skin of the moon,

the garden is no longer their property,

not even they can tame the sky to enter

and mend their entwined dream.

Clothed only in tree flowers,

passers-by sing and dance in their clogs,

none of them halt to wake the sleepers

to listen to their steps and their song:

w e   c a n n o t   f a l l   a s l e e  p   a n d   j o i n   y o u

i n   t h e   b a s e   o f  d y i n g  m o o n l i g h t ,

n o t   e  v e n   o u r   s h a d o w s   l e a  v e

o u r   o u t s t r  e t c h e d   a r m s,

n o r   c a n  w e   c h a n g e

t h i s   s e r e n a d e   i n t o

a n   e m p t y   s i l e n c e .

 

Оставите коментар