Лист за избегла, прогнана и расељена лица

Изложба поводом 85-годишњице рођења сликара Милована Видака

1 коментар
Изложба поводом 85-годишњице рођења сликара Милована Видака

Градитељ који је с Теслом дијелио крајишке муње

Ликовна галерија приватне лабораторије „Хексолаб“ у Београду, која је, иако основана тек прије годину и по дана, профилисала програм, представила је у новембру ове године репрезентативну изложбу Милована Видака, поводом 85-годишњице његовог рођења. Пола мјесеца у тој галерији је било изложено око 40 радова из музејских и приватних колекција. Милован Видак је био члан чувене Медиале, а аутор је етичког и умјетничког кодекса  из 1952. године, који је, касније основана, та умјетничка група прихватила као свој кодекс. У кодексу је, између осталог, записано: поштовати сваки стваралачки и истраживачки рад условљен субјективним разлозима, тим прије ако служи људском роду, ослобађати се рушилачког и оплођавати градитељски нагон.

Тај покрет је изникао из  „Задарске групе“ (почетком педесетих група избачена је група студената ликовне академије у Београду због протеста према владајућем соцреализму у умјетности, а они су кратко боравили и радили у Задру). И у задарској групи је био  један крајишник, Петар Омчикус.

Групу „Медиала“ су чинили Видак, Оља Иваницки, Дадо Ђурић, Милић Станковић (Милић од Мачве), Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Мило Главуртић, Љубо Поповић…

Видак се за мјесто једног од најзначајнијих сликара не само из тог времена, изборио иако је аутор највише 150 радова. Био је познат и по томе што је слике нерадо продавао, а рецепт је био одређивање још више цијене него би постизала на тржишту умјетнина.

Видак, који је из рата изашао као инвалид, сликао је једним оком, али како је рекао Милић од Мачве, очигледно је био међу ријетким људима који је имао оно свевидеће треће око. Прва слика коју је изложио, „Чудесни свијет гљива“, представљена је публици 1955, а он је тада још био у војсци и, како пишу изучаваоци „Медиале“ гљиве „из његовог босанског свијета“ дјеловале су „прилично бизарно у вријеме када су сликари углавном сликали ашове, чекиће, радне акције, фабрике, градилишта“.

Оља Иваницки је казала београдском Нину послије Видакове смрти, 2003. године, да га је и због физиономије поистовјећивала са Николом Теслом. Питала сам га: Видаче, да ли код вас тамо, у родном крају, често сијевају муње? Одговорио је: Сијева и грми сваки дан. Тада сам схватила да су Тесла и Видак били набијени електрицитетом, и да, самим рођењем, посједују посебно проживљено стање свијести, да је и Тесли и Видаку било све јасно, одмах, самим рођењем. Схватила сам да су били близу не само муња, већ и самог Бога“.

Изложбу у „Хексалабу“ отворио је кустос београдског Народног музеје у пензији, Никола Кусовац. Поред Кусовца, који је велики пријатељ Крајишника и Крајине, такође изузетно инспиративно, говорили су мултимедијални умјетник  Коста Банушевац и ликовни критичар Дејан Ђорић. Ђурић је у каталагу изложбе написао да је Видак своје сликарство схватао као ликовни кодекс, филозофску синтезу, практичну филозофију и примјењену математику, заснивајући га на наометрији, езотеријској геометрији.

Видак је себе видио као градитеља, архитекту пирамида, Јерусалимског храма или катедрала, коме је медиј сликарство, простор најдубље сривених тајни и пророчанстава, казао је Ђорић.

Тромеђа, Медиана, манастир Крка

Милован Видак (1926-2003) је рођен у Стожиштима, планинском мјесту на Тромеђи (Лике, Далмације и Босанске крајине), које припада  општини Босанско Грахово. Када су, почетком ратне 1942. године,  пролетерске бригаде из Србије стигле на Тромеђу Видак, тада 16-годишљк им се прикључио, учествовао је у биткама на Неретви и Сутјесци. У Другом свјетском рату је рањаван, остао је без једног ока. Из  рата је изашао са подофицирским чином.

Убрзо је почео да слика, а његов етнички и умјетнички кодекс из 1952. године, постао је, нешто касније, и својеврсни кодекс умјетничке групе „Медиала“.

Видак је био је, такође, међу оснивачима Умјетничког братства манастира Крка крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. У манастирској у мјетничкој збирци сада је неколико његових дјела. Излагао је и на Крајишком ликовном салону у Београду.

Шта је то у гљивама са Стожишта?

Прва слика Милована Видака биле су босанске гљиве, а интересантно је да и његов сусељанин, познати сарајевски пјесник Рајко Ђурица писао о гљивама. Пјесник Ђурица (Стожишт 1945 – Мокрин у Банату, 2008), поред неколико збирки поезије објавио је и књигу „Босанске гљиве“.

Оставите коментар