Лист за избегла, прогнана и расељена лица

САВ ЖИВОТ У БУНАМА И ИЗГОНИМА

4 коментари
САВ ЖИВОТ У БУНАМА И ИЗГОНИМА

Навршавају се три вијека од смрти чувеног епископа Атанасијa Љубојевића

Oве 2012. године навршавају се тачно три вијека од смрти епископа и дабробосанског митрополита Атанасијa Љубојевића (Попово Поље око 1630 – Медак, 1712). Атанасије је од 1681.  до 1688. године  био митрополит дабробосански (у Османлијском царству), а патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић поставио га је да, у исто вријеме,  води вјерски живот Срба у сјеверној Далмацији (тада у Млетачкој Републици) и Поуњу, Лици и Крбави (Аустрија). На почетку Великог рата који је почео 1683. године помагао је устанак српског народа у Босни против Турака, али је морао да напусти то подручје и негдје у Равним Котарима, под заштитом млетачких власти оснива нову, привремену, резиденцију. Године 1695. са више десетина српских породица пресељава се у Медак, у Лици, одакле се супротстављао покушајима унијаћења. Аустријске власти на тражење сењског бискупа Себастијана Главинића протјерују га, поново у Босну, али се он пребацује на Банију и од 1699. је први епископ Карловачког генералата и Баније, на који положај га је именовао Беч.

Иако је био већ у позним годинама, са двојицом младих калуђера Јовом Свилокосом и Силвестером Продановићем  из манастира Моштаница, 1693. године је од дрвене грађе подигао нови манастир Комоговину близу Костајнице, који је постао сједиште Костајничко-зринопољске епископије. Одатле је у неколико наврата одлазио у Лику, али су га, 1700. године опет протјерали. Иако није био директно присутан под утицајем његових идеја и залагања идуће године је подигнут устанак због увођења цивилне администрације. Двије године касније, аустријске власти му изричу забрану боравка у било ком својству на цијелој територији моћне државе. Патријарх је 7. августа 1706. успио да добије од новог аустријског цара Јосипа Првог аболицију, али се епископ пресељава из Комоговине у Медак.

Одмах је дошло до обнове сукоба, па Атанасији аустријске власти забрањују да учествује на црквено-народним саборима у Крушедолу, па и на сахрани патријарха Арсенија Чарнојевића. Али он је, као и увијек, успио да добије подршку народних представника и свештенства па, иако већ у дубокој старости, стигао је у Крушедол и успио да се избори за статус својих вјерника. То се сматра великим успјехом клера и народа Горње крајине, која је од 1708. године црквено прикључена Карловачкој митрополији. Три године колико му је преостало од живота боравио је у претходна два сједишта Комоговини и Медку, али и у трећем сједишту епархије, Плашком. Умро је 10. децембра 1712. године, није познато на ком мјесту у Медку је сахрањен.

Комоговина: Теодорова, Кијукова и иконописачка

Послије смрти владике Атанасије на црквеном сабору 1713. године епархија је подијељена на двије, Карловачко-сењско-приморску и Костајничко-зринопољску. Манастир Комоговина је био чувен по сликарској-иконописачкој школи. У близини  Комоговине избила је 1751. године чувена Кијукова буна, устанак који је имао изразито социјални карактер. Крајишки Срби су тражили праведнију пореску политику и сигурност у војној служби. У самом манастиру чувала се рука светог Теодора Комоговинског, све док није пренешена у костајницу. Манастир Комоговина је 1777. године, одлуком тадашње аустријке царице Марије Терезије распуштен.

Мр Андреј Војновић: Треба му посветити научни скуп

Подсјећајући на 200-годишњицу од смрти епископа Атанасије, мр Андреј Вујновић из Историјског музеја Србије у Београду, својевремено директор Музеја Лике у Госпићу, изјавио је „Крајишким новинама“ да би је требало обиљежити научним скупом који би доприњео свестранијем изучавању Љубојевићевог дјела и живота, тим прије што се не зна ни мјесто гдје је сахрањен.

- Епископ Атанасије спада међу најзаслужније људе Српске православне цркве, посебно оне из Карловачке митрополије, која је очувала српство и правосавље на том подручју – изјавио је Војновић.

Оставите коментар